Leskovac – Od 1. januara počeo je da se primenjuje Jedinstveni program rešavanja starih sudskih predmeta koji ima za cilj da se u svim sudovima Republike Srbije broj starih predmeta, u skladu sa Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa, do 2018. godine smanji za 80 odsto.
To praktično znači da će se broj starih predmeta sa milion i 750 hiljada, koliko ih je bilo 2013., svesti na 350 hiljada.
Na kraju 2012. godine broj starih, nerešenih predmeta iznosio je tri miliona i 158 hiljada.
Činjenica je da, kako je rekao vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Leskovcu, sudija Zoran Petrušić, kada se uporedi broj starih predmeta u sudovima različitih stepena, osnovni sudovi imaju najviše problema.
-Oni su na kraju 2012. godine imali milion i 656 hiljada starih nerešenih predmeta. Apelacioni, viši i privredni sudovi imali su približno 19.000 starih predmeta. Stari predmeti su, u najvećem broju iz građanske odnosno izvršne materije. Stari predmet je onaj predmet koji je primljen u određeni sud pre dve godine, konkretno u odnosu na današnji dan, rekao je sudija Zoran Petrušić.
Jedan krivični postupak, na primer, u proseku traje 778 dana, parnica 616 što predstavlja veoma dug period.
Jedinstvenim programom rešavanja starih sudskih predmeta predviđeno je da se ovaj broj svake godine smanji za 20 posto.
To praktično znači da bi svi sadašnji stari predmeti morali biti rešeni, jer će narednih godina i jedan broj novih predmeta automatski preći u stare, kaže Zoran Petrušić.
Utešan je, ipak, podatak da se najveći broj starih predmeta nalazi u izvršnoj materiji, a reč je uglavnom o izvršenjima „na osnovu verodostojne isprave” odnosno utuženih neplaćenih računa građana.
-I dešava se da u postupku izvršenja prema jednom domaćinstvu imamo veliki broj postupaka. Tu bi trebalo izvršiti neka spajanja, procesno ali i utvrditi da li se radi o nekim bagatelnim potraživanjima od 100, 500 ili 1000 dinara i da li je svrsishodno voditi takav postupak. Sudovi u jednom momentu dolaze u položaj naplatne službe javnih preduzeća, kaže Zoran Petrušić.
Građani koji smatraju da im suđenje traje predugo moći će da tuže sud i čak dobiju naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Naknada štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku, shodno izmenama Zakona o uređenju sudova, će biti isplaćivana iz budžetskih sredstava Srbije opredeljenih za rad sudova, što znači da će sudovi morati više pažnje da povedu o razumnim rokovima, jer će to uticati na lične dohotke hjihovih zaposlenih.
Iako je još uvek nepoznanica šta je “razumni rok” ova zakonska odredba stupa na snagu 21. maja tekuće godine.