Kristina Milenković, članica Atletskog kluba u Vlasotincu, ovim sportom se bavi već šest godina. Za atletiku se, kako navodi za portal Televizije Leskovac, opredelila jer joj se dopao ovaj sport. Takmiči se u disiplini “skok udalj” i do sada je postigla brojne rezultate na raznim nadmetanjima u Srbiji i šire.
“Bavim se ponekad sprintom na 100 ili 200 metara. Bila sam srpska prvakinja u disciplini “skok udalj“, gde sam postigla rezultat od 5, 59 metara. I bila sam na školskom nadmetanju, gde sam osvojila prvo mesto”, kaže Kristina.
Da Atletski klub u Vlasotincu i treneri koji rade sa članovima daju veliki doprinos i ulažu napore za napredak mališana, potvrđuje i naša sagovornica.
„Za mene je to nešto veliko, zato što, iako se za ovaj sport kaže da je individualan, to nije baš tako. Mi zahvaljujući atletici upoznajemo nove ljude i radujemo se tuđim uspesima i svi se družimo i putujemo mnogo.„
PRVI KORACI U ATLETICI I NADMETANJA
Svoje prve korake u atletici napravila je zahvaljujući ocu, koji je na vreme prepoznao njen talenat. Odlazeći na redovne treninge, Kristina pokazuje sve veće interesovanje. U razgovoru sa nama, prisetila se i prvog takmičenja.
“To je bilo u Leskovcu, Vidovdanka trka. Tu sam osvojila peto ili šesto mesto, ne sećam se sada tačno. Tada sam tek i počela da se bavim atletikom. Sa “skokom udalj” sam počela kao mlađa pionirka u Dimitrovgradu na nadmetanju”, ističe ona.
Kristina je u početku trenirala dva puta u toku nedelje, a sada svakog dana, tačnije sreda je, kako pojašnjava, jedina rezervisana za odmor.
“Imamo ujutru trening i po podne”.
NAJVEĆI USPEH
Svojim najvećim uspehom smatra poslednje nadmetanje, kada je postavila novi lični rekord. Kao najveću prepreku, odnosno strah na putu ka uspehu, navela je zadobijene povrede, koje su sastavni deo svakog sporta. Međutim, ni to je nije sprečilo da ostvari svoj cilj i pokaže se u najboljem svetlu.
PODRŠKA PORODICE, TRENERA, DRUGARA I OKOLINE
„Svi međusobno podržavamo jedne druge. Moj tata je moja najveća podrška, kao i brat. Trener je takođe najveća podrška, jer on najbolje zna koliko možemo i kada ne verujete u sebe, on je tu da vam pruži podršku i motivaciju da nastavite dalje„.
Na pitanje kako uspeva da uskladi školske obaveze i druženje sa vršnjacima sa treninzima, kaže sledeće:
“Sada počinjem malo više da treniram, ali škola mi je i dalje na prvom mestu, pokušavam da sve dobro nadomestim i da izađem sa drugaricama.”
Kada nije na treningu, ova mlada i uspešna atletičarka je aktivna i na drugim poljima.
“Pevam u školskom horu i volim da igram odbojku”.
PLANOVI ZA NAREDNI PERIOD
U narednom periodu Kristinu očekuju i druga nadmetanja.
“Želja mi je da učestvujem na Olimpijskim igrama mladih.„
PORUKA VRŠNJACIMA
“Poručujem vršnjacima da krenu da se bave sportom, ako to vole, ali tu ne mislim samo na atletiku, već i na druge sportove, koji su i te kako važni za naš lični razvoj. Zato što na taj način mogu da ostvare ono što žele, da steknu nova prijateljstva, upoznaju druge trenere”.
