Audio transkripcija:
Svaka 68. osoba u Evropi ima autizam, odnosno oko sedam miliona ljudi. O tome koliko osoba u Srbiji živi sa ovim poremećajem nema preciznih podataka, jer se još uvek čeka na formiranje Nacionalnog registra. Međutim, stručnjaci koji se bave ovom tematikom saglasni su da je u našoj zemlji, kao i u svetu, broj osoba sa autizmom nesumnjivo u porastu. Koja je definicija autizma, kako prepoznati ovaj poremećaj u najranijem uzrastu i kakvi su statistički podaci – ovo su neka od pitanja za Kristinu Krstić, master defektologa Škole za osnovno i srednje obrazovanje „11. oktobar“ u Leskovcu.
Čini se da još uvek postoje neke nedoumice u javnosti o tome šta se smatra pod pojmom autizam, odnosno koji su poremećaji iz spektra autizma. Da na samom početku čujemo kako glasi zvanična definicija – šta podrazumeva autizam?
“Prema definiciji, autizam je neurorazvojni poremećaj, koji karakterišu kvalitativna i kvantitativna odstupanja u socijalnoj interakciji, zatim odstupanja na planu verbalne i neverbalne komunikacije, kao i postojanje nekih stereotipnih, odnosno repetativnih ponašanja, koji u manjoj ili većoj meri mogu otežavati tu socijalnu interakciju dece. Što se tiče osoba sa autizmom, klinička slika se razlikuje od osobe do osobe. Svaka osoba je jedinstvena i ima svoje jake strane, kao i one slabije, kojima je potrebna podrška.”
Vi ste već u okviru definicije rekli koji su znaci, međutim, da čujemo i nešto o tim „simptomima“, da ih tako nazovemo. Naravno, naglasila bih da autizam nije bolest, ne smatra se bolešću.
“Što se tiče ranih znakova autizma, rano prepoznavanje, odstupanje u kašnjenju i u razvoju, blagovremeno uključivanje u proces tretmana, mogu značajno poboljšati sposobnosti interakcije, komunikacije i samostalnosti deteta, kao i omogućiti detetu d apostigne maksimalni potencijal i da se uključi u svakodnevni život i obrazovanje. Što se tiče ranih znakova, neki od njih su da se dete ne odaziva na ime, to jest ne okreće se kada se njegovo ime izgovori. To se uočava oko devetog meseca, ali i ranije. Takođe, izostaje osmeh u nekim očekivanim situacijama, kao i kontakt očima, dok se javljaju ponavljajući oblici, odnosno obrasci ponašanja. Na primer, dete vrti točkiće automobila,ređa u nizu predmete umesto da se igra sa tim predmetima. Takođe, izostaje pokazni gest, gde dete ne pokazuje kažiprstom na određeni objekat interesovanja ili događaj. Svakako, ukoliko se primeti bilo koji znak, ne znači da je autizam, ali je potrebno javiti se stručnjaku, jer je to alarm da postoje određena odstupanja u razvoju deteta i da treba raditi sa detetom, kako bi se postigao maksimalni potencijal.
Dodala bih što se tiče simptoma, uglavnom se do treće godine moraju ispoljiti simptomi, u tom najranijem uzrastu, ali su vidljivi kada dete dođe u neku socijalnu interakciju sa vršnjacima, kada se očekuje da dete komunicira sa svojim vršnjacima, da razume i koristi govor, da prepoznaje emocije, dareaguje na njih. U tom uzrastu su ti znaci dosta vidljivi, pa se može postaviti klinička slika i to uglavnom između druge i četvrte godine života deteta.”
Što se tiče statitističkih podataka, čini se da je sve učestaliji autizam.
“Jeste, autizam je sve učestaliji. Postoji informacija da jedno dete od 68 rođenih ima autizam. Takođe, četiri puta je učestaliji kod dečaka nego kod devojčica. Postoji i podatak da 40 odsto dece sa autizmom je neverbalno, a da 31 odsto osoba sa autizmom ima intelektualnu ometenost, ali jeste činjenica da je autizam u porastu.”
