Pravoslavni vernici koji Božić proslavljaju po julijanskom kalendaru danas obeležavaju Badnji dan – poslednji dan Božićnog posta i tihi uvod u najradosniji hrišćanski praznik, rođenje Isusa Hrista.
Badnji dan nosi posebnu simboliku. To je dan sabiranja, porodične bliskosti i duhovne pripreme, kada se dom ispunjava mirom, a srce nadom. Veče se dočekuje uz posnu trpezu, u krugu porodice, u iščekivanju Božića i poruke ljubavi koju on donosi.
Ime ovog dana potiče od badnjaka – mladog hrastovog ili cerovog drveta, koje se po tradiciji seče u ranu zoru. Badnjak simbolizuje drvo koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji kako bi zagrejali pećinu u kojoj se rodio Hrist, ali i nagoveštava drvo Hristovog krsta.
Po običaju, domaćin sa decom odlazi u šumu, okrene se ka istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga i praznik, a zatim seče badnjak sa tri snažna udarca. Drvo se pažljivo obara, ne sme da se zadrži na drugom drvetu, a potom se donosi kući i naslanja uz zid, gde ostaje do večeri.
Sa prvim mrakom, badnjak se unosi u dom zajedno sa slamom i pečenicom. Slama se posipa po kući, podsećajući na štalu u kojoj je Hrist rođen, dok badnjak biva položen na ognjište. U tom trenutku, ukućani se okupljaju na molitvu, pevaju tropar „Roždestvo tvoje“, čestitaju jedni drugima Badnje veče.
Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko posne trpeze. Na njoj se najčešće nalaze prebranac, riba i druga posna jela. Prema običajima, uveče se na kućnom ognjištu i ispred hramova pali badnjak, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava vernike.
Badnji dan i Božić neraskidivo su povezani – jedan kao tiha priprema, drugi kao slavlje. Iako su se mnogi običaji tokom vekova izgubili, duh Badnjeg dana ostao je isti: to je vreme bdijenja, molitve i iščekivanja čuda rođenja Hristovog.
Božić je simbol rođenja novog života, praznik dece i roditeljstva i kao takav obeležava se najlepšim verskim običajima. Uvek je prvi mrsni dan, ma u koji dan pao, i dan kada se u crkvama pričešćuju oni koji su poštovali pravila posta.
I ovaj prazni karakteriše bogata trpeza u porodičnim domovima. Jedan od običaja koji se vezuje za samo božićno jutro je poseta „položajnika“. To je osoba koja prva ulazi u dom i čestita praznik ukućanima, a po narodnom verovanju, ona donosi sreću i dobro zdravlje.
Na ovaj dan ljudi se pozdravljaju sa rečenicom „Hristos se rodi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se rodi“. Prema verovanjima, na Božić treba započinjati poslove.
