Grad Leskovac i njegovi građani mogu biti ponosni na pojedine stručnjake iz oblasti medicine koji su svojom predanošću i entuzijazmom unapredili rad naših zdravstvenih ustanova. Među njima je doktor subspecijalista kardiologije Aleksandar Stanković, iza koga je 40 godina uspešne lekarske profesije. Sa njim smo razgovarali o počecima njegovog rada i izazovima sa kojima se kasnije suočavao.
Da će medicina biti njegov poziv, doktor Stanković shvatio je tek pred sam kraj srednjoškolskog obrazovanja. Lekarsku diplomu stekao je sa nepune 24 godine, a njegov prvi radni dan bio je 2. decembar sada već davne 1980. godine.
Tog dana i tog početka se vrlo dobro sećam. Ono što takođe pamtim je moje prvo dežurstvo. Tada je bilo praktično nemoguće da kao specijalizant budete na dežurstvu. Verujte da cele noći nisam spavao od te pozitivne treme koju sam imao, ali sam istovremeno osećao i strah. Prolazile su mi kroz glavu slike teških slučajeva koji bi mogli da mi dođu. Doduše, i sada ne spavam pred dužurstva, jer su veoma naporna, sa mnogo teških slučajeva i umiranja, na žalost mladih ljudi, dodaje naš sagovornik.
Specijalizirao je internu medicinu, granu koju mnogi s pravom nazivaju “kraljicom” ove nauke. Sebe smatra srećnim što je imao priliku da uči od čuvenih leskovačkih lekara:
Šefovi kardiologije su tada bili pokojni Adam Spasić i Kostadin Kulić, učio sam i od Dragutina Nikolića, Vlastimira Perića, koji je bio najmlađi načelnik u istoriji internog odeljenja. Oni su možda na prvi pogled delovali nepristupačno, bili su veoma strogi, ali veliki znalci.
Pored lekarske profesije, doktor Stanković je već duži niz godina deo rukovodstva Opšte bolnice u Leskovcu. Od 2005. na čelu je Kardiološkog odeljenja, a već devet godina obavlja i funkciju direktora Sektora za internističke grane medicine, kao i pomoćnika direktora ove zdravstvene ustanove. Bio je deo tima koji se zalagao za otvaranje angio sale i upravo ovaj projekat smatra jednim od najvećih uspeha u dosadašnjem radu.
Poslednji izazov, pandemija kovida 19, naučila je zdravstvene radnike da moraju uvek biti na oprezu i da u tom poslu nema mesta opuštanju, ističe doktor Stanković.
Ključ uspeha, prema njegovim rečima, u najvećoj meri leži u napornom radu. Upravo mlade kolege, među kojima vidi i buduće uspešne lekare, savetuje da budu posvećeni poslu i da uvek imaju na umu odgovornost koju sa sobom nosi ovo zanimanje.