Film „Dara iz Jasenovca“ koji govori o najvećem stradanju Srba u istoriji pokrenuo je niz pitanja o tome da li deca u školama dovoljno uče o ovoj temi i da li je ona u udžbenicima dovoljno obrađena.
Zastupljenost neke teme u udžbenicima zavisi od nastavnog plana i programa na osnovu kojeg se one i pišu. Ipak, svaki nastavnik ima mogućnost da u zavisnosti od težine koju nosi nastavna jednica, određenu temu produbi i obradi više u odnosu na druge. U knjigama za osnovnu školu, o Jasenovcu se uči u osmom razredu na jednom času u sklopu lekcije o zločinima u Drugom svetskom ratu, a u srednjim školama Jasenovac zauzima pola lekcije o stradanjima u NDH. To je prema mišljenju stručnjaka nedovoljno.
Međutim, nije problem samo nedostatak časova već i nezainteresovanost učenika da uče o istoriji svog naroda.
“Jedna stvar je da li deca mogu doći do saznanja, a druga da li su zainteresovana. Imate one koji jako dobro znaju, imate one koji su čuli a imate i one koje jednostavno možete da pitate da nabroje najznačajnije događaje iz prošle godine, oni to neće znati. Nama je, danas, društvo u takvoj situaciji da jednostavno mnoge ne zanima prošlost – komentariše Ivan Becić, istoričar i autor udžbenika istorije za drugi razred srednje škole.
U tom pogledu, korišćenje filma „Dara iz Jasenovca“ ili bar nekih isečaka prilikom predavanja lekcije o Jasenovcu imalo bi više učinka nego samo reč nastavnika.
“Deca više uče preko filma nego preko priča. Taj film će imati mnogo veći uticaj, u stvari, on je već ostvario mnogo više efekta nego mi, nastavnici, koji predajemo lekcije. Taj vizuelni efekat je mnogo bitniji nego ovaj koji mi prenosimo deci usmeno – smatra Boško Antanasijević, profesor istorije u Osnovonj školi “Josif Kostić” u Leskovcu.
Iako je reč o najvećem stradanju srpskog naroda tačan broj žrtava u Jasenovcu i danas nije poznat.