Vaskrs nosi snažnu poruku pobede života nad smrću zbog čega su i običaji svedeniji i ređi u odnosu na Božić i druge verske praznike, kažu etnolozi. Oni ističu da je suština ovog praznika u okupljanju porodice, iskazivanju blagosti i u praštanju.
Na Veliki petak se farbaju jaja kao simbol nastavka života. U većoj meri Iščezli su običaji kojima se snaga uskršnjeg jajeta prenosila na čoveka i kada su se prvim ofarbanim jajetom sva deca u porodici pomazivala po čelu i obrazima za zdravlje ukućana i napredak domaćinstva.
Ipak, zadržalo se to da se prvo skuvano jaje odvaja kao “čuvarkuća”i čuva do sledećeg Vaskrsa kao simbol zaštite doma i ukućana od zlih sila.
U zbirci Etnografskog muzeja u Beogradu je oko 1.200 uskršnjih jaja, raznovrsnih po ornamentici, tehnikama bojenja i ukrašavanju.
Među najstarijima u zbirci je ”potkovano jaje”, koje datira s kraja 19.veka, a kakvo je obično devojka darivala mladiću.
U muzejskoj kolekciji se čuva i ”target” jaje iz vremena bombardovanja 1999.godine, ali i jaja koja su ”najavljivala” izgradnju pruge Beograd-Bar, a na kojima je voskom napisano ”upišite zajam za prugu Beograd-Bar, voz kreće 1973” ili ”gradi se pruga Beograd-Bar, voz stiže sve bliže i bliže”.
Dok se danas za farbanje jaja uglavnom koriste veštačke boje, zanimljivo je da su naši preci prirodno bojili jaja, a crvena se dobijala od lekovite biljke broć ili od lukovine, dok krajem 19. veka i početkom 20.veka počinje uvoz varzila iz Brazila, brazilskog crvenog drveta kojim su, takođe, farbana jaja.