Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Lazarevu subotu, praznik u narodu poznat kao Vrbica, koji je posvećen sećanju na poslednje čudo Hristovo pred Nedelju stradanja, smrt i Vaskrsenje.
Tada je Hristos prema predanju vaskrsao Lazara iz Vitanije.
Ovaj praznik se uvek proslavlja u pretposlednjoj nedelji Velikog vaskršnjeg posta i najavljuje takozvanu “Strašnu sedmicu” – sedmicu Hristovog stradanja, smrti i vaskrsenja.
Uvek se obeležava u subotu, dan uoči praznika Cveti, a običaj je da se na Lazarevu subotu nose grančice vrbe, koje simbolično predstavljaju ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, gde su ga dočekala deca.
Običaj je da se na ovaj praznik deci stavljaju oko vrata zvončići, a od vrbinih grančica prave venčići za glavu.
Za pravoslavne hrišćane Lazareva subota je radostan praznik koji donosi sreću, dobre vesti, a posebno se povezuje sa osmehom i srećom dece. Simbolično označava pobedu života nad smrću.
Prema Novom zavetu na taj dan Isus Hristos vaskrsao je Lazara.