Materice se slave drugu nedelju pred Božić, a prema običajima deca moraju da porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način kao što su njih majke vezivale na Detinjce.
Majka mora da se pravi da ne zna zašto je vezana dok joj deca čestitaju praznik, a dok se odvezuje mora svojoj deci da deli poklone.
Prema starim običajima na današnji dan su se sastajali muškarci i devojke koji planiraju brak. Još jedno zanimljivo verovanje je i da muževi treba da vežu svoju tek udatu ženu i tako prizovu dobijanje potomstva u narednoj godini.
U ovim pripremnim nedeljama pred Božić narodni običaji su, uglavnom, svuda isti.
Najpre očevi i majke, u treću nedelju pred Božić, koja se zove Detinjci, izjutra rano “vezuju” svoju decu, negde čak i onu u kolevci, a deca se odvezuju sama. Pošto je to uvek nedelja po Svetom Nikoli, to obično “Sveti Nikola ujutru donosi deci poklone”.
Simbolika ovog uzajamnog “vezivanja” i “drešenja” dece i roditelja je jasna: pripremamo se za doček najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga.
U želji, dakle, da Njegov dolazak sačekamo vezani najčvršćim vezama međusobne ljubavi, jer je i On – Božić – Ljubav, koja je “sveza savršenstva”, i mi se o Detinjcima, Matericama i Ocima međusobno “vezujemo” i “drešimo”.
vezivanje i drešenje prevazilazi naše porodične krugove i prostire se na rođake, prijatelje i sve naše poznanike, i tako nastaje spontano opšte srpsko, pravoslavno-hrišćansko proslavljanje vezivanja i drešenja pred nastupajući praznik Rođenja Spasiteljeva, koji je odrešio Adama i Evu od večne smrti i podario im život večni.
Dakle, Detinjci, Materice i Oci su naši narodni praznici nanizani u predprazništvu Rođenja Hristovog, tako da su u sredini Materice, dan majki, jer je majka veza po kojoj “da nije majke, ni sveta ne bi bilo”.
Materice su slavljene i početkom XX veka, a kućne dogodovštine sa “vezivanjem” prepričavale su se po kafanama i na ženskim sedeljkama.
Njeno veličanstvo kraljica Marija Karađorđević je bila veoma aktivna u proslavi ovog praznika. Sledeći njen primer i najuglednije beogradske dame su bile žustre članice dobrotvornih društava, najviše “Kola srpskih sestara”, kojima je glavni praznik bio materice jer su tada delile poklone siromašnoj deci.