Divlje deponije predstavljaju ozbiljan ekološki i zdravstveni problem u mnogim mestima Srbije. U letnjim mesecima, posebno kada temperature porastu, ovi prostori su skloni požarima, koji izazivaju dim, toksične emisije i direktan rizik po stanovništvo u okolini, naglašavaju stručnjaci.
Prostor kod Hanske ulice u naselju Slavka Zlatanovića u Leskovcu jedna je od lokacija na kojoj se godinama stvaraju divlje deponije, koje predstavljaju veliki ekološki problem. U slučaju ekstremno visokih temperatura, postoji i dodatan rizik od izbijanja vatre. Upravo ovakva situacija dogodila se sredinom jula ove godine, kada su se ekipe nadležnih službi borile sa vatrenom stihijom.
Kako saznajemo, reč je o privatnoj parceli, na kojoj stanovnici ovog dela grada i okolnih naselja odlažu smeće na nepropisan način. Nadležnosti lokalne samouprave su u tom slučaju veoma ograničene, te ova lokacija ne može biti obuhvaćena redovnim aktivnostima nadležnih preduzeća, koja, pored ostalog, od 2013. godine svakog vikenda uklanjaju divlje deponije na području Leskovca.
„Na ovom mestu često leti dolazi do požara. Ovde dolaze i pojedinci sa strane preko noći i bacaju otpad, što u slučaju požara može bizi opasno. Naročito zbog toga što su i naše kuće u blizini, a ovde ima i dece. Ovo je užasno“, navodi Martin Alilović, jedan od stanovnika ovog dela grada, apelujući na pojedince da ne odlažu otpad na mesta koja za to nisu predviđena.
Po Zakonu o zaštiti životne sredine i Zakonu o upravljanju otpadom (Srbija), vlasnik zemljišta je taj koji je u obavezi da spreči zagađenje i nelegalno odlaganje otpada na svojoj parceli. Međutim, važno je i podizanje svesti građana o važnosti očuvanja životne sredine.
Stručnjaci upozoravaju da se sa divljih deponija zagađenje širi i na vodu, zemlju, pa čak i na vazduh. Otrovne supstance mogu dospeti u podzemne vode i preko njih u bunare i reke, koje se često koriste kao izvori pijaće vode. Otpad je, takođe, lako zapaljiv.
Praksa pokazuje da se oni koji stanuju u blizini ovakvih smetlišta neretko suočavaju sa povećanim brojem respiratornih infekcija, alergija, ali i ozbiljnijih bolesti izazvanih usled dugoročnog izlaganja toksičnim materijama.
„Kao što znate, divlja deponija najveći rizik nosi od izbijanja požara i eksplozija koje se mogu stvoriti, pošto se tu baca, između ostalog, i opasan otpad. Dovoljan je i biodegradibilni otpad da bude. On će stvoriti metan, a metan je eksplozivni gas, a ako postoje baterije, koje sadrže olovo, vrlo je štetno. Kancerogene materije se oslobađaju tim eksplozijama, prenosi se i infekcija, a kancerogene materije kada se spaljuju mogu da doprinesu respiratornim bolestima, alergijama. Zapravo, sve zavisi od sastava otpada, od tipa otpada koji je prisutan na deponiji“, navodi Marija Tasić, redovni profesor na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu, na Katedri za hemijsko inženjerstvo.
Podizanje svesti svih kategorija stanovništva, a naročito mladih, od velikog je značaja.
„Mi se na Tehnološkom fakultetu trudimo da svake godine očistimo te divlje deponije. Poslednja je bila u ulici Žrtava fašizma, gde smo pokušali da sredimo tu divlju deponiju. Naravno, deponija se iznova stvorila, ali smo hteli da barem privremeno taj prostor izgleda lepo.“, navodi naša sagovornica.
Ovaj sadržaj deo je projekta koji je sufinansirao Grad Leskovac.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.