Zajednički imenitelj svih radionica u dnevnom boravku “Duga” Udruženja MNRO u Leskovcu je vreme provedeno u kolektivu, grupni
rad, delovanje u timu.
“Kod pojedinih osoba, naših korisnika, činjenica da rade nešto, čak i da samo sede, od velikog je značaja, jer se na ovaj način socijalizuju i prihvataju druge članove grupe. Ovo naročito važi za osobe sa poremećajima iz spektra autizma, kojih je četvoro u našem dnevnom boravku, kaže Dragana Mitić, psiholog “Duge”.
Radionice su kreativne, ali i edukativne
“Radionice su kreativne. Izrađujemo slike, dekorativne predmete, zatim imamo i edukativne, kroz koje nastojimo da održimo neka znanja, koja naši korisnici, a to važi i za osobe iz spektra autizma, da, dakle,
potencijale sa kojima dođu u boravak, održimo.
Da oni ostanu na istom nivou, ali se svakako trudimo da taj nivo nadograđujemo što više. To nisu samo radionice gde ćemo nešto naučiti. Imamo i muzičke radionice, gde slušamo, sviramo, pevamo, imali smo i horske aktivnosti. Sadržaj radionica prilagođavamo
kapacitetima, odnosno mogućnostima samih korisnika. Poenta je da bude što veći broj korisnika uključen u celokupnu priču, zato što svako poseduje određeni potencijal, a na nama je kao stručnim radnicima da te njihove kapacitete otkrijemo i aktiviramo”, kaže Mitićeva.
Deca i osobe iz spektra autizma su
različiti i za rad sa njima mora da postoji plan za svakog ponaosob
“Svako dete sa poremećajima iz spekta autizma je različito, međutim, postoje zajedničke karakteristike koje objedinjuju dijagnostički entitet, ali kada posmatrate dete kao dete, mladu osobu ali i odraslu, svako od njih je različit. Zajedničke osobine za sve
njih jesu u komunikaciji, u socijalnoj reakciji, ta neka ponašanja koja se odlikuju repetitivnošću, stereotipijama i vrlo uskim interesovanjem.
Sve ostalo kod svakog od njih je različito,
vi ne možete da napravite ni jedan plan koji će važiti za više osoba. Pristup mora da bude strogo individualan i vrlo dosledan. Preporuke su da mora da se radi pojedinačno sa detetom da bi se rezultati što više videli, primetili i da se kritični period kada je dete još malo, čak i pre škole. Od trenutka kada se
posumnja na problem do dijagnoze, proteknu prosečno dve godine i to može biti period gde se gubi dragoceno vreme. Zato treba krenuti što ranije sa intervencijama da bi se donekle dostigao neki razvojni minimum”.
Potvrdu ili dijagnozu o tome da dete
ima poremećaje iz spektra autizma, daje tim lekara i stručnjaka
“Kada roditelji uoče problem, moraju da se jave pedijatru i ako i on posumnja, mora
da ima alate i tehnike kojima će ispitati da li je ta sumnja opravdana ili ne. Potom će uslediti dodatna ispitivanja, procene. U ovakvim slučajevima kod nas u Leskovcu je od velikog značaja “Razvojno savetovalište” koje ima Dečji dispenzer, dakle tim stručnjaka, psihologa, logopeda, pedijatra. Uloga roditelja je bitna, jer on prezentuje pedijatru stanje svog deteta.
Preporuka je Svetske zdravstvene organizacije da svaki pedijatar ima test koji se zove M-CHAT. Ipak, i dalje se na tom nivou radi samo o sumnji, ali ne i dijagnozi.
Dete se potom upućuje kod dečjeg psihijatra, koji ima najveće kompetencije da proceni stanje i da dijagnozu. Vrlo je bitna prethodna procena defektologa, origofrenologa, zatim psihologa, kao i socijalnog radnika”, kaže Mitićeva.
