Audio transkripcija:
Uzroci autizma, odnosno poremećaja iz autističnog spektra, još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni. U javnosti se ovi poremećaji neretko dovode u vezu sa upotrebom mobilnih telefona u ranom uzrastu. O tome koji su uzroci, a koji najčešći faktori rizika koji dovode do ovih poremećaja, razgovarali smo sa Katarinom Stanković, master defektologom Škole za osnovno i srednje obrazovanje „11. oktobar“ u Leskovcu.
Koji su mogući uzroci ovog poremećaja?
„Jedan jedinstven uzrok ne postoji. Kao što i moje kolege ističu, kako postoji veliki broj najrazličitijih simptoma, tako postoji i veliki broj faktora rizika koji mogu dovesti do pojave autizma. Oni se dele na genetske i negenetske faktore, to jest faktore sredine. Što se tiče genetskih faktora, smatra se da autizam može nastati kao posledica mutacije različitog broja gena. Nije nužno da roditelj mora da ima autizam, to jest da je nasledno, već ta mutacija gena može da se javi prvi put kod deteta. Takođe, sledeći braća ili sestre iz iste porodice ne moraju imati autizam, ali je faktor rizika povećan, naročito ako se autizam pojavljuje u sklopu nekog genetskog poremećaja. Što se tiče negenetskih faktora, tu je veliki broj faktora, kao starost majke i oca. Na primer, prestara ili premlada majka može biti faktor rizika, takođe različite komplikacije u trudnoći ili na porođaju, zatim upotreba alkohola, cigareta, različitih vrsta pesticida u hrani, zagađenost vazduha, životne sredine, stres kod majke u trudnoći.“
Šta je sa upotrebom mobilnih telefona? To je nešto što se povezuje sa autizmom, a niste je pomenuli kao uzrok. Međutim, da li je to jedan od faktora rizika, u smislu da može doći do pogoršanja simptoma, ukoliko dete provodi veliki broj sati uz mobilni telefon?
„Upotreba telefona ne može dovesti do pojave autizma, ali kao što ste rekli, može dovesti do pogoršanja poteškoća, da dete ima još veće probleme sa pažnjom, u komunikaciji sa drugim ljudima.“
Kada govorimo o starosnoj dobi deteta, u kom uzrastu je najbolje da se potraži pomoć stručnjaka?
„Mozak deteta u prvim godinama života ima najveću sposobnost da uči i da se razvija i svaki mesec je važan, u smislu da su veće šanse da dete napreduje u govoru, socijalnoj interakciji i svakodnevnom životu. Zbog toga je važno da se roditelji jave čim vide prve znakove, simptome ili primete da je nešto drugačije kod deteta. Autizam se najčešće dijagnostikuje između druge i treće godine, ali ti znaci mogu da se jave i dosta ranije. Na primer, ukoliko izostane osmeh u očekivanim situacijama ili kontakt očima do prve godine, treba da se jave ili izostane pojava reči, rečenica do dvadesetog meseca. Roditelji najčešće kasne, zato što se nadaju da će dete samo krenuti da napreduje, okolina ih teši da je sve u redu sa detetom ili se plaše dijagnoze. Međutim, baš izostanak odlaska stručnjaku znači dodatan gubitak vremena da dete napreduje, da mu se pruži podrška koja mu je potrebna.“
Kome bi roditelji trebalo da se obrate? Ko se sve od stručnjaka uključuje da pomogne detetu?
„Roditelji se najčešće, kada primete odstupanja, jave prvo pedijatru. Kada pedijatar primeti da ima odstupanja u razvoju, šalje dete na dalja ispitivanja kod neurologa, dečjeg psihijatra i psihologa, radi dalje dijagnostike i procene. Zbog toga što je ovaj poremećaj u različitim sferama detetovog razvoja i potreban mu je multidisciplinarni pristup stručnjaka, da bi mu se pružila potrebna podrška, u zavisnosti od njegovih individualnih potreba. Što se tiče tretmana, osim defektologa, koji je nužan za razvoj veština i edukaciju, uključuje se i logoped, koji pruža podršku u razvoju govora i komunikaciji i psiholog, koji pruža podršku u razumevanju emocija i socijalnoj interakciji.“
