Danas se širom sveta obeležava Međunarodni dan pismenosti, sa ciljem da se naglasi značaj čitanja i opismenjavanja stanovništva, ali i da se međunarodna zajednica podseti na status pismenosti i obrazovanja odraslih na globalnom nivou, odnosno da se upozori na problem nepismenosti, koji još uvek postoji u većem delu sveta.
Do sredine prošlog veka koncept pismenosti odnosio se samo na osnovno savladavanje veština čitanja i pisanja. Pored ove elementarne, od izuzetne važnosti je i funkcionalna pismenost. Ona podrazumeva poštovanje jezičke norme, kao i poznavanje jezičke kulture i različitih funkcionalnih stilova.
–Uloga škole je da deca u njoj nauče da čitaju i pišu, da steknu tu elementarnu pismenost. Međutim, važno je da deci prenesemo i znanje koje se tiče jezičke norme i ljubav prema jeziku. Oni moraju da znaju šta na koji način treba da izraze, da budu osposobljeni da napišu radnu biografiju, sažetak nečega i da umeju da koriste različite stilove izražavanja. To je funkcionalna pismenost– objašnjava Biljana Mičić, profesorka srpskog jezika i književnosti.
U našoj zemlji bez ijednog razreda osnovne škole je oko 2 odsto stanovništva, sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem 11 procenata, dok završenu osnovnu školu ima oko 20 odsto građana, pokazuju podaci poslednjeg popisa Republičkog zavoda za statistiku, rađenog 2011. godine.
–Ova statistika svakako jeste zabrinjavaća, s obzirom na to da smo u 21. veku, da su mnoge stvari dostupne, a još uvek govorimo o onome što je elementarna pismenost. Kada je reč o funkcionalnoj pismenosti, ne može se reći da se u velikoj meri poštuje jezička norma i pravopis– ističe Mičić.
Poštovanjem jezičke norme mi ujedno čuvamo naš jezik od zaborava, naglašava naša sagovornica, dodajući da bi povećanje broja časova srpskog jezika i književnosti u osnovnim i srednjim školama u našoj zemlji doprinelo podizanju elementarne i funkcionalne pismenosti na zadovoljavajući nivo.
Ideja o obeležavanju Međunarodnog dana pismenosti pojavila se u septembru 1965. godine u Teheranu, na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja, a organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, kulturu i nauku započela je obeležavanje dve godine kasnije.