Srpska pravoslavna crkva obeležava danas najtužniji dan za hrišćane – Veliki petak, dan Hristovog stradanja, kada je Isus osuđen i razapet na Golgoti, žrtvujući se za sve ljude i spasenje sveta.
To je dan kada su Rimljani osudili na smrt Isusa Hrista, na nagovor jevrejskih sveštenika i fariseja.
Pravoslavni vernici tog dana strogo poste – na „vodi“, a mnogi tog dana i „jednoniče“, to jest ceo dan ništa ne jedu, niti piju već tek uveče, posle večernje službe, uzmu malo hleba i vode.
U znak tuge i žalosti, na Veliki petak ne smeju zvoniti crkvena zvona, počev od bdenija na Veliki četvrtak, već se na bogosluženja poziva drvenim klepetalima. U svim pravoslavnim hramovima popodne se iznosi Plaštanica, koja simbolizuje platno u koje je Isus umotan nakon skidanja sa krsta i na njoj je prikazano Hristovo polaganje u grob.
Za ovaj dan vezuju se brojni narodni običaji i verovanja. Zaustavljaju se svi poslovi u kući i polju. Veruje se da na današnji dan ne valja uzimati eksere, igle, šila i sve drugo oštro i šiljato da se ne bi pozleđivale Isusove rane.
U većini krajeva Srbije na Veliki petak se farbaju jaja. Farbanje jaja za Vaskrs spada u najstarije hrišćanske običaje i simbolizuje dan kada je Marija Magdalena došla u Rim da pripoveda jevanđelje. Stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja.
Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju.
Marija Magdalena je na to rekla: „Hristos vaskrse“ i sva jaja u korpi su postala crvena.
Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja, a prvo crveno jaje se čuva do narednog Vaskrsa kao „čuvarkuća“, zaštitnik porodice.
Veliki petak je dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći hrišćanski praznik Uskrs.