Na osnovu teksta koji je objavio portal Rešetka, stiče se utisak da je u Televiziji Leskovac „haos“ i da situacija nikada nije bila gora, te osećamo potrebu da se javno oglasimo zbog rušenja ugleda naše medijske kuće.
Situacija je bila mnogo gora u trenutku kada je Televiziju Leskovac 2019. godine kupio Radoica Milosavljević, odnosno kada se radnicima dugovalo 12 zaostalih zarada, za šta postoje dokazi.
Nekoliko njih je mesecima radilo „na crno“, bez ugovora o radu, plaćenog zdravstvenog i socijalnog osiguranja, a ugovore o radu su dobili nekoliko dana pre prodaje televizije, za šta takođe postoje dokazi. Sada to nije slučaj.
Televizija Leskovac ima veći broj radnika nego tog juna 2019., a svima se uplaćuje radni staž, socijalno i zdravstveno osiguranje. Od tih dvanaest zarada, sedam je već u međuvremenu isplaćeno svim radnicima, a za preostalih pet je postignut sporazum sa njima i definisano na koji način će im i one biti isplaćene.
Naravno, oni koji su u trenutku kada su napustili Televiziju Leskovac tužili ovu medijsku kuću, naplatili su celokupan dug po ovom osnovu sa kamatom, pri čemu treba napomenuti da je među njima bilo i onih koji su imali odgovornost za upravljanje finansijama. I pored toga, tužili su Televiziju Leskovac za plate koje, na neki način, sami sebi nisu isplatili, na šta su, doduše, imali pravo po zakonu, ali je njihovo moralno pravo upitno.
U ovom trenutku se, računajući period od trenutka kada je Radoica Milosavljević kupio ovu medijsku kuću do danas, radnicima Televizije Leskovac duguju dve plate, što je šest puta manje nego 2019. godine.
Sunovrat Televizije Leskovac nije počeo u trenutku kada je Radoica Milosavljević kupio ovu medijsku kuću, već 2007. godine, nakon njene privatizacije, kada je najveći broj radnika napustio televiziju i potom devastirani svi njeni resursi. Da naglasimo da se u javnosti mnogo govorilo da je televiziju tada kupio čovek blizak demokratskom režimu.
Što se tiče gledanosti, ponosni smo na rezultate nedavnih istraživanja. Prema svim ispitivanjima, Televizija Leskovac je i dalje najgledanija i najuticajnija televizija u Jablaničkom okrugu.
Funkciju direktora i dalje obavlja Velibor Stojković. Najavljeno je njegovo razrešenje, do čega još uvek nije došlo, a samim tim ni do postavljanja Snežane Ilić.
Pomenuta Snežana Ilić je prvi radnik Televizije Leskovac, koja je pre toga bila spiker u medijskoj kući „Radio Leskovac“, a u ovoj skoro 30 godina obavlja poslove tehničkog sekretara direktora. Imajući u vidu njeno veliko iskustvo u radu sa finansijama, poštenje, ljubav prema našoj medijskoj kući, što može da potvrdi većina kolega, ne zaslužuje da se njeno ime pominje u negativnom kontekstu.
Činjenica da su se u proteklih trideset godina u ovoj televiziji smenjivali direktori, glavni i odgovorni urednici, promenjena dva vlasnika, a ona ostajala, samo je potvrda profesionalnosti i kvaliteta njenog rada. Što se stručne spreme tiče, neka svako preispita najpre svoju, pa onda neka komentariše tuđu.
Što se tiče nenamenskog trošenja para, ovakve optužbe ne bi trebalo da “radnik Televizije Leskovac koji zahteva anonimnost“ iznosi bez konkretnih dokaza.
Naravno, ne sumnjamo u dobronamernost novinara koji je verovatno samo preneo izjavu „radnika Televizije Leskovac koji zahteva anonimnost“. Ipak, sumnjamo u dobronamernost radnika koji je dao izjavu, te se kolektiv (većina nas) pita zbog čega je nekome u interesu da iznosi poluistine i koji su njegovi motivi za rušenje ugleda medijske kuće u kojoj je zaposlen. Možda ambicija da postane njen novi direktor.