Izbijanje vatre na otvorenom prostoru, poput šumskih požara, zapaljenih strnjišta, ima negativan uticaj na kvalitet vazduha i zdravlje ljudi. Tokom sagorevanja oslobađa se velika količina štetnih materija, uključujući sitne čestice PM2.5 i PM10, ugljen-monoksid, azotne okside i različite organske spojeve. Ove čestice su posebno opasne jer mogu lako dospeti duboko u pluća, pa čak i u krvotok.
Tokom prošle godine ovaj ekološki problem bio je dominantan zbog velikog broja požara na otvorenom, čijem su izbijanju doprinele izuzetno visoke temperature i loše navike lokalnog stanovništva da spaljuju ostatke strnih žita nakon žetve i otpad iz domaćinstava.
„Godina 2026. je na žalost počela sa ekspanzijom nekom blažom, tako mogu da kažem, požara na otvorenom prostoru. Dakle, krenulo je paljenje strnjika, ostataka, otpada, prilikom pripreme zemljišta za obradu, trave, orezanih grana, pa i nekih divljih deponija koje se konstantno na određenim lokacijama na teritoriji naše grada stvaraju, a znate da ih redovno naš grad preko resornog Odeljenja zaštitu životne sredine, kompanije Por Verner i Weber, Odeljenja komunalne milicije i JKP „Komunalac“, svakog vikenda čisti u kontinuitetu preko deset godina unazad, ali se te deponije i dalje stvaraju. Očigledno je u pitanju nesavesno ponašanje građana, gde se na jedan naadekvatan način to ne odlaže smeće, već se baca gde se stigne, kasnije se to smeće pali i stvaraju se ti požari“, kaže za Portal Tv Leskovac Milan Popović, šef Odeljenja za opštu upravu i zajedničke poslove Gradske uprave Grada Leskovca.
Zagađen vazduh koji nastaje usled požara može izazvati ili pogoršati brojne zdravstvene probleme. Najčešće se javljaju iritacija očiju, nosa i grla, kašalj i otežano disanje. Kod osetljivih grupa, kao što su deca, stariji ljudi i osobe sa hroničnim bolestima. Posledice mogu biti ozbiljnije, uključujući pogoršanje postojećih stanja.
Pored direktnog uticaja na zdravlje, dim od požara može se širiti kilometrima daleko, utičući na kvalitet vazduha i u urbanim sredinama koje nisu neposredno pogođene vatrom.
Dugotrajna izloženost ovakvom zagađenju može imati i dugoročne posledice po zdravlje, uključujući smanjenje funkcije pluća i povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Zbog svega navedenog, važno je raditi na prevenciji požara na otvorenom, kao i na edukaciji stanovništva o njihovim štetnim posledicama. Pravovremene reakcije nadležnih službi i odgovorno ponašanje građana mogu značajno smanjiti rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
„Sve je to kažnjivo, postoji zakon, postoji kaznena politika, jer kad se to spali, požar može da se proširi na okolni deo površine i da dođe do požara većih razmera. Još uvek su niske dnevne temperature, još uvek je zemljište vlažno, svom srećom požar se ne širi brzo, ali za svaki taj požar je dolazilo do intervencije u saradnji sa vatrogasno-spasilačkom jedinicom, koja je redovna snaga za gašenje požara. U jednom delu u Priboju je deistovalo i dobrovoljno vatrogasno društvo našeg grada.
Znači, nemojmo spaljivati biljne ostatke, stranjike, voditi računa kada se rukuje poljoprivrednim mašinama, jer one ako dođe do nekog kvara, usled elektroinstalacija mogu da izazovu taj potencijalni su izazivači požara na otvorenom, da se ne pali vatra na otvorenom polju i jednostavno da postoji neka svest u svima nama“, poručuje Popović.
Ovaj sadržaj deo je projekta koji je sufinansirao Grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva