Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetog Ilije. Sveštena lica ističu da je vreme velikih praznika podsetnik da treba da se zamislimo o tome šta oni predstavljaju i zbog čega su u današnje vreme bitni. Proroka Iliju navode kao primer vere, revnosti i nepokolebljivosti u Gospodu, treba slediti.
Sveti Ilija je svojom verom mnoga čudesa učinio, bio je bogovidac. Smatra se da je drugi preteča dolaska Hristovoga, osnivač proroka, jedini starozavetni čovek koji se vazneo na nebu. Dakle, nije se upokojio telesnom smrću, nego se po milošću i blagodeti Božijoj vazneo na nebo i svoj dar proroštva, preko plašta, dao proroku Jeliseju.
Na neki način smatra se i jednim od stubova vere.
Prema narodnom verovanju i tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja.
Od davnina je poznata izreka: „Od Svetog Ilije, sunce sve milije“, a u narodu se kaže i da je pre podne leto, a posle podne jesen. Prema verovanju, nakon Svetog Ilije više se ne bi trebalo kupati u rekama.
Hram na Svetoilijskom groblju u Leskovcu posvećen je ovom svetitelju.
