Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Nikolu, zaštitnika putnika, moreplovaca i dece, koji je najčešća krsna slava kod Srba.
Sveti Nikola je hramovna i manastirska slava SPC i posvećeno mu je više od 600 crkava. Kod čitavog hrišćanskog sveta Sveti Nikola se poštuje kao veliki čudotvorac. Ljudi su ga još tokom njegovog života, zbog izuzetne ličnosti i duhovnosti, smatrali svetiteljem.
Pomagao je narod, širio veru, pravdu i milosrđe, donosio utehu, mir i dobru volju i dobra dela činio je tajno. Zamonašio se i čitavo bogatstvo, nasleđeno od roditelja, razdelio je siromašnima, starima i nemoćnima.
Spomen na dan upokojenja Svetog Nikole slavi se 19. decembra, po novom ili 6. decembra, po starom kalendaru i taj dan se zove zimski Sveti Nikola, dok se 22. maja, odnosno 9. maja, slavi letnji Sveti Nikola u znak zahvalnosti radi prenosa moštiju u Bari.
Pada u vreme Božićnog posta, pa je i slavska trpeza obavezno posna. Inače, Nikoljdan je kod Srba slava sa najvećim brojem svečara i prema procenama skoro polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina, kako se kaže, ide u goste.
