Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji će omogućiti većini vlasnika bespravnih objekata da ozakone svoju imovinu i da dobiju pravnu sigurnost po načelu „svoj na svome“, a naknada za legalizaciju iznosiće od 100 do 1000 evra.
Za ovaj zakon glasalo je 139 poslanika, dvoje nije glasalo, a uzdržanih je bilo troje.
Zakon predviđa da objekti budu evidentirani, a potom i upisani u katastar nepokretnosti čime će građani moći slobodno da raspolažu svojom imovinom – kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku, legalno priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu.
Zakonom se predviđa i nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju, jer će po njegovom stupanju na snagu svi objekti koji se grade bez izdate građevinske dozvole odnosno bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova biti upisani kao vlasništvo države.
Zakon će početi da se primenjuje dan nakon objavljivanja u Službenom glasniku, a prijave će se podnositi u roku od 45 dana od dana stupanja zakona na snagu i taj proces trajaće dva meseca.
Predviđen je izuzetak za one koji iz objektivnih razloga nisu podneli prijavu u propisanom roku i to bi mogli uraditi u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona, uz dokaze na osnovu kojih bi mogla da se utvrdi opravdanost za nepodnošenje prijave.
Predmet evidentiranja i upisa prava u evidenciju nepokretnosti, odnosno legalizacije bespravne gradnje, kako se ovaj postupak obično zove, između ostalog su objekti i delovi objekata koji su izgrađeni suprotno zakonu, zatim oni na kojima su radovi izvedeni bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova kao što su sanacija, rekonstrukcija, adaptacija, promena namene i slično, te objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine.
Tu su i objekti naplatnih stanica i privremenih saobraćajnica, objekti izgrađeni u vreme kada nije bilo propisano izdavanje građevinske dozvole, a na kojima nije upisano pravo svojine u katastru nepokretnosti.
Propisano je da se postupak evidentiranja nepokretnosti obavlja preko digitalne platforme, a nju uspostavlja Agencija za prostorno planiranje i urbanizam na informatičkoj infrastrukturi Republičkog geodetskog zavoda.
U gradovima koji imaju više od 100.000 stanovnika naknada bi u ekstra i prvoj zoni iznosila 500 evra, u drugoj 250, u trećoj 150, a u četvrtoj i drugim zonama 100 evra.
U gradovima i opštinama koje imaju između 50.000 i 100.000 stanovnika naknada bi u ekstra i prvoj zoni iznosila 300 evra, u drugoj 200, a u trećoj i ostalim zonama 100 evra.
U opštinama koje imaju manje od 50.000 stanovnika i u selima plaćala bi se naknada od 100 evra.
Za magacine, skladišne prostore, ekonomske i pomoćne objekte i proizvodne pogone, površine do 500 kvadrata nije predviđeno plaćanje naknade, dok bi se za ove objekte površine veće od 500 kvadrata plaćala naknada od 10 evra po kvadratu.
Zakon sadrži i socijalnu komponentu jer su propisani posebni uslovi za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa svojom porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce, porodice sa troje i više dece. Predviđeno je da oni ne plaćaju naknadu za legalizaciju.