Stupnica, selo koje odumire i pored vrednih meštana i prirodnih lepota

Selo Stupnica, dvadesetak kilometara udaljeno od Leskovca, deli sudbinu mnogih ruralnih mesta u Srbiji kojima preti odumiranje. Davne 1948. Stupnica je imala preko hiljadu  stanovnika, a prema rečima meštana, sada ih je nešto više od stotinu. Većina mladih je napustila selo, a osnovnu školu u ovom mestu pohađa samo jedan učenik.

Mihajlo  Stevanović je učenik trećeg razreda Osnovne škole „Josif Pančić“ sa sedištem u Orašcu. U izdvojeno odeljenje u Stupnici, gde je jedini đak, zbog njega dolaze učitelj, profesorka engleskog jezika i nastavnik veronauke.

Ono što najviše nedostaje Mihajlu su drugovi i drugarice, zbog čega jedva čeka da u školi u Orašcu upiše peti razred. I njegovi nastavnici mišljenja su da bi za Mihajla bilo od velikog značaja da ima drugove i drugarice iz odeljenja, jer bi u tom slučaju razvijao takmičarski duh.

-Kada sam upisao prvi razred, imao sam druga i drugaricu u školi, a sada nemam sa kim da se igram. Omiljeni predmeti su mi matematika, engleski i veronauka- ističe ovaj dečak.

Dodaje da u slobodno vreme piše domaće zadatke i uči, ali takođe pomaže baki u obavljanju pojedinih poljoprivrednih poslova na imanju.

-Baka mi je bolesna i otežano se kreće, tako da joj ja donosim vodu i zalivam sa njom povrće. Kada porastem, voleo bih da budem lekar i da je izlečim– priča ovaj dečak, koji se iskreno obradovao zbog dolaska naše ekipe.

Pamti se vreme kada je istureno odeljenje u Orašcu imalo više od stotinu učenika.

Kada sam ja pedesetih godina išao u ovu školu, bilo nas je 120. Nismo mogli da se smestimo u ove dve učionice. Prelepo smo se družili i to je bilo zaista lepo vreme- priseća se osamdesetogodišnji Stamen Marinković, jedan od najstarijih stanovnika ovog sela.

Stariji meštani ističu da je iseljavanje iz ovog mesta počelo još sedamdesetih godina prošlog veka. Oni koji su ostali pretežno se bave poljoprivredom. Među najvrednijima je Stanomir Stojanović, koji poseduje devet hektara imanja, na kojem sa sinom i snajom obrađuje voćnjake i vinograd, a takođe se bavi i pčelarstvom.

Stanovnici Stupnice kažu da bi im od značaja bilo uređenje puta do seoskog groblja, koji je u veoma lošem stanju.

Oni koji žive u mahali Jelenci takođe se žale na nedostatak uličnog osvetljenja.

Uliva nadu to što se u skorije vreme nekoliko porodica iz grada doselilo u Stupnicu, od kojih su pojedini obnovili imanja svojih predaka. Među retkim mladim ljudima koji ne planiraju da odu iz ovog mesta je dvadesetjednogodišnja Jelena Stevanović, Mihajlova sestra, koja kao razlog za svoju odluku navodi ljubav prema prirodi i selu.  

Inače, ovo selo dobilo je naziv po stupu, kako se u srpskoj srednjevekovnoj državi nazivala gospodarska zemlja koja je pripadala nekom manastiru ili crkvi.

Prema nepotvrđenim informacijama, zemljište na kome je kasnije zasnovana Stupnica moglo je pripadati Jašunjskim manastirima.

Crkva svete Petke u Stupnici

Formirano u dolini Stupničke reke i na jezerskoj terasi, na mestu gde se južni ogranci planine Babičke gore ukrštaju sa ograncima Kruševice, ovo selo pleni lepotom. Mahale su dosta udaljene jedna od druge, pa selo zahvata veliki prostor. Zbog ovakve kompozicije, Stupnica sa susednim Piskupovom predstavlja specijalni tip sela u oblasti Leskovačko polje i Babička gora.


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

*