Danas, 11. septembra 2018. godine, u Opštoj bolnici u Leskovcu, preminuo je poznati leskovački istoričar, publicista i pisac Dobrosav Ž. Turović. Biće sahranjen na Svetoilijskom groblju, sutra u 12 sati.

Dobrosav Turović je rođen 1935. godine podno planine Radan, u Gajtanu, zavičaju ratara i slobodara, guslara i junaka srpske vojske. Od malih nogu, uz kućno ognjište, od dedova i otaca, učio se čašću, poštenju i ljubavlju prema čoveku i zavičaju. Osnovnu školu učio je u zavičaju, Predejanu i Leskovcu, gde je završio Višu mešovitu gimnaziju, a Filozofski fakultet u Skoplju.
Pesme, priče, zapise, počeo je da piše u ranoj mladosti, kao gimnazijalac. Literarne radove objavljivao je u leskovačkim glasilima „Naša reč“, „Tribina mladih“, „Naše stvaranje“, „Leskovački dnevnik“, „Pomak“ i dr. Objavio je 22 knjige, 40 stručnih radova i 350 novinskih članaka, feljtona, priča, zapisa i pesama. Član je Saveza književnika i Udruženja pisaca Leskovca. Dobitnik je uglednih književno-publicističkih nagrada – prve nagrada Fondacije „Dragojlo Dudić“ – Beograd, nagrade „Filip Višnjić“ – Beograd, Zlatne značke KPZ, Oktobarske nagrade Leskovca, Ordena rada sa zlatnim vencem i dr.
Ogledavši se u svim oblastima duhovnog stvaralaštva, Turović je ostao dosledan i veran jednom geslu: stvarati pošteno i samobitno, ne zajmiti već stvarati, otkrivati nove i neistražene prostore istorije i umetnosti, filozofije i kulture. Uvek se borio protiv jednoumlja i jednoličja.
O stilu, literarnoj i akribičnoj vrednosti Turovićevog dela moglo bi svestrano da se raspravlja. Sa finim spojem naučno-istorijske metode i literarnog dara, uz zavidnu akribiju i leksiku, on je, naročito u poslednjim knjigama dostigao za istoriografa one izvisine koje jednom autoru ovakog prosedea obezbeđuju veliku čitanost i popularnost.