Leskovac se, naročito u zimskim mesecima, suočava sa problemom zagađenosti vazduha. Gasifikacija kotlarnica Javno komunalnog preduzeća “Toplana”, kao i pošumljavanje, neke su od mera koje su sprovedene od strane nadležnih, između ostalog, i sa ciljem zaštite vazduha i životne sredine.
Ipak, najveći zagađivači u ovom trenutku jesu individualna ložišta domaćinstava, te se tokom grejne sezone kvalitet vazduha neretko ocenjuje kao veoma zagađen ili štetan za osetljivu populaciju.
Jedan od najvećih i najopasnijih zagađivača vazduha su takozvane PM čestice, koje se u različitim veličinama nalaze u vazduhu. One koje zagađuju našu okolinu uglavnom su prirodnog porekla, označene su kao PM 10 i posledica su onoga što izlazi iz kućnih ložišta. Međutim, direktno mogu da utiču na ljudsko zdravlje, naročito ako je njihovo prisustvo u konitnuitetu. O tome na koji način narušavaju ljudsko zdravlje, razgovarali smo sa doktorkom Vanjom Ilić, načelnicom Centra za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Leskovac.
-Činjenica je da svetska populacija u poslednjih 10 godina beleži drastično povećanje zagađenja koje je izraženije u zemljama u razvoju. Na osnovu podataka globalnog opterećanja koje EU i Evropa dala, naša zemlja beleži preranu smrtnost koja je uzrokovana česticama zagađenja vazduha, bilo da je reč o česticama kao što je azot monoksid, zatim sumpor dioksid, ugljen monoksid, u poslednje vreme sitnim česticima PM 10, 2,5, 0,1 koji se još uvek ne ispituje u našoj zemlji. Negde oko 10 000 ljudi prevremeno umre od zagađenosti vazduha, još 1500 od zagađenosti ozonom, od sumpor dioksida još 1500, dakle, oko 13800 ljudi izgubi život- naglašava naša sagovornica.
Negativni uticaj zagađenog vazduha je najčešće na respiratorni sistem koji može biti pogođen pre svega krupnim česticama, PM 10. Deo tih ceštica se zadržava u gornjim respiratornim putevima koje idu sa nadržajem disanja, osećajem peckanja u nosu, otežanim disanjem, kašljanjem, suzenjem očiju.
Međutim kada je reč o sitnim česiticama, u pitanju su one koje su 30 puta manje u obimu od veličine ljudske dlake, koje u svom sastavu pored čestica prašine sadrže i određenu čađ, sumpor dioksid, azot monoksid, ugljen monoksid, ozon i teške metale poput olova, kalijuma, živa, nikla. Kada takve česitce dođu do ograna, dospevaju do najužih i delova sistema, odnosno alveola. Kroz njih prolaze čestice, zatim se kreću putem krvi i stižu do najudaljenih organa. Zbog toga dolazi do oštećenja respiratornog sistema koje se ogleda kroz akutni i hronični bronhitis, zatiim astmu i karcinom.
-Inače, ove čestice prolaze i kroz krvne sudove, pa u njima dolazi do produkcije citokina koji dovode do upale unutrašnjeg endotela krvnog suda koji pogoduje zapaljenju i pojavi ateramtroznih ploča. Zbog toga svaka druga osoba koja je dugotrajno izložena zagađenosti vazduha, ima visok krvni pritisak, pa dolazi do nekih ishemija, pa se javlja moždani izulti, ishemijske bolesti srca, angina pektoris i infarkt. Ovakve sitne čestice prolaze i kroz moždanu barieju, stuižu do mozga tako da se zagađenost vazduha povezuje i sa moždanim udarom – ističe doktorka Ilić.
Najnovije studije pokazuju da se određena količina ovih čestica nalazi u jednom prenosu nervnih impulsa i ona se zadržava na krajevima završetaka, tako da je posoledica toga glavobolja, razdražljivost, ponekad agresivnost i pojava demencije.
Inae, postoje rizične grupe koje su podložnije posledicama zagađenosti vazduha. Deca do 5 godina starosti, od kojih su bebe do mesec dana u najvećem riziku od pojave smrtnog ishoda. U tom periodu, kada nije izgrađen imunološki sistem, dolazi i do alergijskih reakcija, do oslabljenog imuniteta i nekad do fatalnog ishoda. Takođe, izlaganje trudnica zagađenom vazduhu može prouzrokovati to da se beba rodi sa malom telesnom težinom. Kada su njamlađi u pitanju, pored spoljnog zagađenja vazduha, veliki uticaj na njihovo zdravlje ima i duvanski dim.
Kada su u pitanju rizične, odnosno osetljive gupe, tu spadaju i stariji ljudi i hronični bolesnici.
S obzirom na to da se grad Leskovac nalazi u kotlini, ruža vetrova je takva da se zagađene čestice lako zadržavaju. Provetravanje je teže, a ukoliko se svemu tome doda veliki broj individualnih ložišta, dolazi do povećanog zagađenja u zimskom periodu, kao i pojave čađi zbog sagrevanja fosilnih goriva. Takođe, primećene su i PM 10 čestice, međutim, na nivou okruga se još uvek ne može ispratiti koja je količina u pitanju.
U toku godine radi se 57 merenja, a godišnji izveštaj zagađenosti vazduha izradi se tek krajem naredne godine. Inače, još uvek ne postoji podatak gobalnog opterećenja zagađenosti vazduha, napominje Ilić.
U razvijenijim zemljama, koje su se dugo susretale sa zagađenim vazduhom, kao što su Velika Britanija, Kina, danas se koriste različite metode kojim se smanjuje zagađenje vazduha. U Velikoj Britaniji je određenim metodama smanjena zagađenost vazduha za 96 procenata, a u Pekingu i Meksiku se prave određene osmatračnice sa kojih se kontroliše zagađenost vazduha i na osnovu kojih se smanjuje globalno zagađenje. Finska beleži najmanje zagađenje vazduha i najmanje umiranje od posledica zagađenja vazduha.
Ovaj sadržaj deo je projekta koji je sufinansirao Grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
