Poremećaji iz autističnog spektra poslednjih godina su sve učestaliji, a prema pojedinim procenama, registruju se kod 1 odsto svetske polulacije, kažu stručnjaci na Svetski dan autizma. S obzirom na to da se u našoj zemlji još uvek čeka na formiranje Nacionalnog registra, nema preciznih podataka o tome koliko osoba u Srbiji živi sa ovim poremećajem.
Poremećaji u socijalnim veštinama, govoru i komunikaciji, ponašanje koje se ponavlja, neki su od znakova koji ukazuju na autizam. Primera radi, na autizam se sumnja kada dete starosti godinu dana teško uspostavlja kontakt pogledom, ne reaguje na poziv ili ne pokazuje prstom na predmet koji želi, kažu stručnjaci, uz napomenu da ne postoje dva potpuno identična deteta sa autizmom.
“Jasnu dijagnozu autizma daju dečiji psihijatri, a prema njihovim rečima, to je moguće veç kada dete napuni dve godine. Postoje testovi na autizam, u našoj zemlji to je ADOS”. Autizam je, na žalost, sve češći. Statistika pokazuje da je u porastu i da će i ubuduće biti u porastu – zvanično u Americi je 1:68, tako je i u Evropi, a mi smo blizu toga”, kaže Miodrag Nikolić, defektolog u ŠOSO “11. oktobar”.
Pojedina istraživanja ukazuju na to da do autizma dovode mutacije gena, uzrokovane načinom života, velikom količinom pesticida u hrani, zagađenjem vazduha. Na naše pitanje da li način odgoja i vaspitanja dece utiče da se razvije autizam, naš sagovornik odgovara:
“Dete se rađa sa autizmom. Uzrok nije poznat, genetika tu ne igra nikakvu ulogu. Iako način vaspitanja i odgoj dece ne može uticati da se autizam razvije ili spreči, rana intervencija u većini slučajeva dovodi do pozitivnih ishoda, da u potpunosti budu razvijeni potencijali deteta.
Postoji sijaset tehnika i metoda koje se primenjuju u radu sa decom koja imaju autizam, jedna od njih je PEKS metoda, koja podrazumeva komunikaciju pomoću slika, zatim ABA metoda, gde je fokus na ponašanju. Važno je da metode i rečnik budu prilagođeni misaonom procesu mališana sa autizmom, koji je drugačiji nego kod dece tipičnog razvoja.”
Naš sagovornik napominje da je u poslednje vreme autizam često udružen sa drugim smetnjama u razvoju, poput smanjenja inteligencije, što otežava napredovanje razvoja deteta.
“Da li će dete ostvariti pune potencijale, zavisi od mnogo faktora. Ako je dete prosečnih ili natprosečnih intelektualnih sposobnosti, može brzo napredovati, osamostaliti se kasnije u životu, osposobiti se za neko zanimanje i uz manju podršku bude koristan i ravnopravan član društva”, zaključuje defektolog Nikolić.