Paraćinac među međunarodnim teolozima – Knjiga “Recepcija rimokatoličke doktrine u srpskoj pravoslavnoj teologiji od 1958. do danas”, čiji je autor Nenad Mijalković iz Paraćina, objavljena je za britanskog izdavača Cambridge Scholars Publishing.
Kako je nastala ideja za ovu knjigu i koliko je trajao rad na njoj?
„Interesovanje za ekumensku teologiju javilo se još nakon završetka osnovnih studija. Moj
master rad bio je posvećen dijalogu između Pravoslavne i Rimokatoličke crkve, sa posebnim osvrtom na sakramentalno bogoslovlje i pitanje Svetih tajni. Ova knjiga predstavlja plod dugogodišnjeg istraživanja i rada na doktorskoj disertaciji na Pontifical Lateran University u Rimu. Sama tema nastala je u dogovoru sa mentorima, ali je vremenom prerasla u mnogo više od akademskog
istraživanja.
Put do završetka rada bio je dug, zahtevan i pun izazova, ali sam uspeo da odbranim
doktorsku tezu i sada svoj rad objavim na engleskom jeziku, kako bi bio dostupan široj međunarodnoj publici i kako bi se upoznala sa iskustvom i doprinosom naše Crkve u savremenom bogoslovskom dijalogu. Ideja koja me je godinama vodila jesu Hristove reči „da svi jedno budu“. Naravno, jedinstvo u Hristu ne podrazumeva brisanje razlika, već traganje za istinom kroz dijalog, ljubav i svedočenje vere. Upravo to pitanje, kako govoriti o jedinstvu u svetu mnogih podela, predstavljalo je jedan od glavnih motiva za
nastanak ove knjige, ali i budućih istraživanja na kojima trenutno radim.“
Koliko Vam znači što je knjiga objavljena kod međunarodnog izdavača Cambridge Scholars
Publishing?
Moram da priznam da sam iskreno srećan i zahvalan zbog objavljivanja ove knjige, jer je
za svakog autora veliki trenutak kada svoja istraživanja, iskustva i razmišljanja može da podeli sa drugima. Knjige ne služe samo da ponude odgovore, već i da podstaknu nova pitanja, razmišljanja i dijalog. Posebno mi
znači što je knjiga dobila međunarodni karakter i što će biti dostupna čitaocima iz različitih akademskih i crkvenih sredina. Smatram da srpska pravoslavna teologija zaslužuje mnogo vidljivije mesto u savremenim međunarodnim teološkim tokovima. Zato je važno da budemo slobodni, odgovorni i dovoljno hrabri da svoje bogoslovsko iskustvo predstavimo široj akademskoj javnosti i time podstaknemo i druge istraživače na slične korake.“
Šta biste izdvojili kao najvažniju poruku ili doprinos knjige?
„Osnovni cilj knjige jeste da predstavi način na koji su pojedina doktrinarna učenja
Rimokatoličke crkve uticala na razvoj savremene srpske pravoslavne teologije.
Knjiga obuhvata period od vremena patrijarha Germana (Đorića) pa sve do danas. Tokom
istraživanja došli smo do zaključka da se recepcija i uticaj mogu posmatrati kroz tri osnovna pravca. Prvi oblik nazvali smo direktna recepcija, gde srpski teolozi neposredno analiziraju i komentarišu pojedina učenja Rimokatoličke crkve. Drugi oblik jeste indirektna ili posredna recepcija, koja je dolazila preko velikih pravoslavnih teologa Istoka, poput Jovana Zizjulasa, Jovana
Majendorfa i Georgija Forovskog, Aleksandra Šmemana, čija su dela i bogoslovske ideje značajno uticale i na srpske teologe. Treći vid recepcije nazvali smo uzajamni ili recipročni, jer se ostvaruje kroz savremeni bogoslovski dijalog i rad Međunarodne mešovite komisije za bogosloski dijalog između Pravoslavne i
Rimokatoličke crkve (Joint International Commission for Theological Dialogue
between the Catholic Church and the Orthodox Church), kao i kroz dokumente koje
je ova komisija donela tokom poslednjih decenija. Pored toga, knjiga pokušava da ponudi i određene odgovore kada je reč o mogućnostima dijaloga na lokalnom i univerzalnom nivou. Iako se radi o specifičnoj i zahtevnoj temi, pitanje jedinstva Crkve nije problem pojedinaca ili uskog kruga
teologa, već izazov i odgovornost svih nas.“
Koliko su Vam tokom rada značili podrška porodice, prijatelja i saradnika?
„Njihova podrška mi je značila neizmerno mnogo i svima sam iskreno zahvalan. Posebno svojoj porodici, koja je možda najviše podnela teret ovog dugog procesa, ali je uprkos svemu pokazala ogromnu ljubav, strpljenje, razumevanje i podršku.
Na početku nije bilo mnogo ljudi koji su istinski verovali u ono što radim, ali sam imao jasan cilj i unutrašnju sigurnost da treba da sledim put za koji verujem da je ispravan. Pratio sam svoj unutrašnji glas, svoju intuiciju, prosto verujem da je to glas Božiji koji me vodi. Kada je reč o samoj knjizi, posebnu zahvalnost dugujem mojoj profesorici engleskog jezika Aleksandri Stojanović, koja je radila lekturu teksta, kao i svom prijatelju Dejanu Nikoliću, koji mi je pomagao oko tehničkog uređivanja i formatiranja knjige.
Zahvalan sam i svima koji su bili uz mene tokom uspona i padova koji prate svaki ozbiljan istraživački rad.“
Kakve su prve reakcije čitalaca i stručne javnosti?
Knjiga je relativno skoro objavljena, tako da još uvek nemam potpuno jasan uvid u šire
reakcije stručne javnosti. Ipak, prve reakcije su veoma pozitivne. Ljudi mi čestitaju, interesuju se za temu i pokazuju želju da razgovaraju o pitanjima koja knjiga otvara, što za mene predstavlja veliki podstrek da nastavim dalje. Posebno me zanima kako će na knjigu reagovati međunarodna akademska zajednica, ali za takve procese ipak je potrebno određeno vreme.“
Da li već planirate nove projekte i istraživanja?
„Napomenuo bih da je još jedna knjiga trenutno u pripremi za štampu kod istog izdavača. Ona je na neki način komplementarna mom doktoratu, dok se doktorska disertacija prvenstveno bavila teološkim aspektima dijaloga, novo delo će imati izraženiju istorijsku perspektivu, tako da će se međusobno dopunjavati.
Pored toga, planiram i radim na novim istraživanjima iz oblasti primata u Crkvi i osnovna preokupacija mi je biblijska teologija, posebno u kontekstu mogućnosti
prevazilaženja savremenih ekumenskih nedoumica i izazova. Mišljenja sam da je
biblijska teologija ključ za tako nešto. Za sada su mnoge ideje još u radnoj fazi, ali verujem da upravo otvoreni dijalog i ozbiljno naučno istraživanje mogu doprineti boljem međusobnom razumevanju među hrišćanima. Pre svega, rad na sebi je suštinski značajan, ako želimo da promenimo nešto u svom životu, jer menjajući sebe podstičemo i druge na promenu.“
