U Osnovnoj školi „Kosta Stamenković“, u okviru „Nedelje sećanja i zajedništva“, od 4. do 8. 5. 2026. godine održan je humanitarni kviz „Znanje koje spaja“. Saopštenje ove ustanove vam prenosimo u nastavku.
„To je bio dan koji je pokazao da je put od ideje do realizacije kratak kada se udruže
mladost i iskustvo. Dan koji je pokazao da je sve moguće kada smo zajedno i kada se
udružimo. Da je znanje moć i da ima smisla. I da solidarnost, empatija i humanost
pobeđuju sve različitosti.
Više od 160 takmičara, učenika od 5. do 8. razreda, uz podršku svojih roditelja, baka,
starijih sestara i nastavnika, pokazalo je izuzetno znanje, borbenost i takmičarski duh. U 27 ekipa, kroz devet igara iz različitih oblasti, učesnici su dali sve od sebe kako bi ovaj događaj bio poseban.
Iako je glavna motivacija bila da kroz igru i druženje pružimo novčanu podršku našem
učeniku Bogdanu Simiću, koji se oporavlja posle teške operacije, i prikupimo prilog za
izgradnju kotlarnice u Osnovnoj školi u Donjoj Jajini, brojne nagrade za najbolje ekipe i
druge učesnike bile su veliki dodatni motiv.
Generalni sponzor „Home centar Vera“ obezbedio je nagrade za prve tri ekipe, a
postojale su i utešne nagrade za poslednje tri ekipe, kao i one koje je odabrao „Točak
sreće“.
Da većina dece sa kviza izađe sa osmehom zbog dobre zabave, druženja,
takmičarskog adrenalina, ali i simpatičnih poklona, potrudili su se brojni sponzori:
Ovo su naše komšije, roditelji, sugrađani — ljudi. Pored direktorke, nastavnog i nenastavnog osoblja koje je učestvovalo u organizaciji i realizaciji, da kviz dobije na profesionalnosti potrudili su se i volonteri Tima 42, među kojima su i dva naša bivša učenika, koji su nas kroz kviz vodili sa lakoćom i profesionalnošću.
Od kotizacija za učešće, sokova i grickalica sakupljeno je oko 65.000 dinara, dok je
nekoliko donatora, koji su želeli da ostanu anonimni, uplatilo još oko 70.000 dinara na
račun našeg Bogdana. Ovo nije bio samo kviz. Ovo je bilo veče koje je pokazalo da znanje ima smisla. Veče kada se smejalo, pevalo i plakalo… kada smo svi disali kao jedan — za jednog Bogdana i za svu decu Donje Jajine, koja zaslužuju da dišu čist vazduh. Veče kojim se možemo ponositi, jer svi zajedno stvaramo dobre ljude.“
