Nekada se govorilo da je imati zanat u rukama vrednije od zlata. Međutim, sa razvojem tehnologije, mnoge zanate progutao je zub vremena, a ručne radove zamenila masovna industrijska proizvodnja.
Pojedine zanatlije su uprkos društvenim promenama opstale, ali mušterija nema kao nekada, a epidemija prouzrokovana korona virusom je nekima od njih dodatno smanjila obim posla.
Kako danas posluju stare zanatlije, sa kojim se problemima suočavaju i da li se od ovog posla može pristojno živeti, neka su od pitanja na koje su nam odgovore dali vlasnici čuvenih zanatskih radnji u Leskovcu.
Dragan Valčić, mašinski inženjer po struci, nastavio je porodičnu tradiciju bavljenja limarstvom, dugu više od jednog veka. U radnji koja posluje od 1905. godine proizvodi različite predmete od lima. Prema njegovim rečima, za limara ima uvek posla, a u istinitost one narodne “sve sve, ali zanat” uverio se naročito u kriznim vremenima, kojima je ova radnja odolevala:
“Majstor kao majstor uvek je potreban svakom domaćinstvu. Svako ima kotao i dimne cevi u kući, ljudima su potrebni razni predmeti od lima, tako da za majstora nikada nije bilo zime – navodi naš sagovornik.
Druge zanatlije su pak, promenile način funkcionisanja i stari zanat prilagodile potrebama novog doba. Kada je deda Srđana Stojiljkovića dvadesetih godina prošlog veka otvorio obućarsku radnju, ovaj zanat je podrazumevao izradu nove obuće, a danas se u ovim radnjama u većini slučajeva pružaju usluge popravke.
Jedan od razloga zbog kojeg ove zanatlije imaju manje posla danas je to što se na tržištu pojavila jeftina obuća manjeg kvaliteta, čija se popravka ne isplati.
“Naš posao je jednak i za visoke i za niske cene obuće. Onaj ko donese obuću jeftinog kvaliteta, njemu je sve jasno, vrati se nazad, a ko donese skuplju obuću koja vredi, on ostane– kaže ovaj zanatlija.
On ističe i da je aktuelna epidemiološka situacija dodatno otežala njihovo poslovanje:
“Ima posla, nije da nema, ali sve nekako čekamo da prođe ova pošast, pa da bude bolje.”
Jedna od mera preduzetih u cilju očuvanja starih zanata je javni poziv koji unazad nekoliko godina raspisuje Nacionalna služba za zapošljavanje, a odnosi se na dodelu podsticajnih sredstava za samozapošljavanje.
Prednost za dobijanje ovih subvencija imaju oni koji žele da se bave starim zanatima, kaže Marija Stevanović, načelnica Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju i planiranje karijere leskovačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje:
“Nacionalna služba za zapošljavanje će nastaviti i u narednim godinama da pruža finansijsku podršku starih zanate. U toku ove godine u najskorije vreme, očekuje se raspisivanje novog javnog poziva, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena.”
Preduzetnicima koji se bave starim zanatima i Ministarstvo privrede Srbije pomaže da opstanu dodelom serifikata, kojima stiču mnoge pogodnosti u vidu finansijskih olakšica. Da bi dobili sertifikat, zanatlije moraju da poznaju tradicionalni način izrade predmeta i ispune druge kriterijume propisane posebnim Pravilnikom.