Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik Sretenje Gospodnje, kao uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put u hram uvela novorođenog Hrista da ga posveti Bogu.
Taj dan, kada se desio prvi susret Boga i čoveka pod svodovima hrama, u pravoslavnoj crkvi važi za jedan od najsvečanijih događaja.
Praćen je rečima koje pravedni Bogonosac izgovara sa Bogomladencem u naručju i ujedno jednom od najlepših pravoslavnih večernjih molitvi – “Otpusti sada raba tvojega Gospode, jer videše oči moje spasenje tvoje”.
Sretenje je jedan od 12 najvećih praznika hrišćanstva, a sama reč “sretenje” označava susret.
Ovaj praznik praznuje se od samog početka hrišćanstva, ali je kao svečanost uveden tek u šestom veku u vreme cara Justinijana.
Susret zime i leta
Smatra se da se na današnji dan susreću zima i leto. Veruje se da na Sretenje mrazevi popuštaju, a priroda se sprema za lepše vreme i dolazak proleća i leta.
Veruje se da će, ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi izađu iz jazbine, uplaše se svoje senke i vrate se na spavanje, zima potrajati još šest nedelja.
Ako je dan oblačan, medvedi neće videti svoju senku i neće se vratiti u jazbinu, što označava kraj zime.
Postoji verovanje da devojke treba da paze kog muškarca će ujutru prvog sresti, jer će i budući mladoženja ličiti na njega.
Sretenje Gospodnje u istorijskom kalendaru srpskog naroda
- Na Sretenje 1804. godine podignut je Prvi srpski ustanak.
- Na Sretenje 1835. godine donet je Sretenjski ustav, prvi demokratski ustav Srbije, pa je ovaj dan slavljen i kao Dan ustavnosti.
- Od 2006. godine Sretenje je Dan državnosti Republike Srbije.